Џонах Лому – пореклом са Тонге, рођен је 12. маја у Пукекохеу, варошици 50 километара јужно од Окланда, одрастао је у Мангареу. Завршио је Весли колеџ у највећем граду Новог Зеланда где је негов таленат за рагби први пут откривен.Каријеру је започео у скраму, тачније у трећој линији мела, али је касније био пребачен на крило.
За државни тим је дебитовао 1994. на чувеном турниру рагбија седан у Хонг Конгу где је зарадио позивницу за рагби 15 и прилику да постане Ол блек. Дебитовао је у чувеном црном дресу исте године против Француске у Крајстчрчу уласком са клупе и са 19 година и 45 дана је постао најмлађи репрезентативац Новог Зеланда.
Са свега две утакмице позван је у тим за Светску куп у Јужној Африци 1995. где избио у очи јавности, поставши прва рагби велика звезда. На Мондијалу у Јужноафрилкој Републици Џонах Лому је постигао осам есеја, касније укупно 16 у оквиру смотри најбољих селекција планете, што је и дан данас рекорд. У полуфиналу против Енглеске 1995. је их укњижио четири а први, када је успео да прихвати лопту која му је ишла иза леђаи одскочила од земље, прешао двојицу ривала и потом буквално прегазио Мајка Кета успевши да остане на ногама после саплитања, сматра се једним од најбољих у историји спорта.
Исте године констатовано му је обољење бубрега због чега је 2004. морао на трансплантацију бубрега. Pедовно је ишао на дијализе али све то га није спречило више пута да покуша да се врати врхунском рагбију.
Дефинитвно окончавши играчку каријеру Џонах Лому се посветио хуманитарном раду и афирмаацији спорта. У великој мери је био укључен у промоцију недавно завршеног Мондијала у Енглеској, после чијег окончања је отишао са супругом на одмор у Дубаји, при повратку на Нови Зеланд.
Слетео је у Окланд у уторак, сутра дан, тачније данас рано ујутро око 3 сата, Џонах је преминуо.
Имао сам част и привилегију да упознам Џонаха Ломуа после Светског купа 2011. на годишњој додели награда Светског рагбија, тада Међународног рагби борда. После интервјуа и изјава датих свим окупљеним новинарима, скупио сам храбрости да питам легенду, коју сам гледао преко ТВ, тачније, снимљених утакмица на Ве Ха Ес касетама да се фотографишемо.
Видно нарушеног здравља због којег је морао да одустане од хуманитарног бокс меча између звезда рагби уније и рагби лиге, Џонах Лому се насмејао и услишио моју молбу уз искрен осмех.
Приметио сам да то није урадио вођен лажном љубазношћу, већ искреном жељом да учини срећним љубитеља рагбија, играча и новинара из Србије срећним.
Том приликом сам му рекао одакле сам и да је и у нашој земљи познат и веома популаран у рагби круговима, што га је видно обрадовало.
Свет је остао без врхунског спортисте, прве велике рагби звезде после чијег појављивања игра није више могла остати на аматерским гранама.
Сигурно је да не постоји особа на планет која има било какве везе са нашим спортом а да не зна ко је Џонах Лому и по чему је сама игра постала препознатљива у круговима где се није много знало о рагбију.
Јован Бајић