Финале Купа Србије одиграно је пре мање од недељу дана на терену Републичког завода за спорт на Кошутњаку. Краљевски београдски рагби клуб поразом 24:10 од Партизана није успео да одбрани трофеј освојен пре годину дана али је велиом ратоборношћу у другом полувремену наговестио да време рагбиста са Аде долази.
Када се све узме у обзир у Краљебском београдском рагби клубу мало шта остаје као аргумент чиме би окарактерисали сезону као успешну. У Првенству Србије заузели су треће место иза шампиона Победника и Партизана. Од оба поменута ривала губили су и у јесењем и пролећном делу такмичења.
У Балканском првенству учинак је био поражавајући. Поред изгубљених мечева од домаћих ривала, већ поменутог Победника и Партизана, обзиром да су се утакмице Првеснтва Србије бодовале и за „Балканику“, Монархисти нису имали успеха ни у окршајима са сплитском Надом (пораз 51:5) као ни с Љубљаном (пораз 41:12). Једина победа у надигравању с клубовима из бивше Југославије остварена је на домаћем терену против Челика из Зенице 41:7 што све укупно није било довољно да се остане у Првој дивизији Регионалног првенства.
Увидевши да су изубљене битке на два фронта штаб КБРК је усредсредио све своје снаге на трећи. Руководство и играчи били су уверени да ће поновити успех од прошле сезоне када су подигли пехар намењен освајачу Купа. Главну препреку на том путу уклонио им је Партизан избацивши Победника у четвртфиналу. Обзиром да им је једини противник на путу до финалног меча био Жарково кога су декласирали 93:8 Монархисти су били убеђени да ће одбранити трофеј.
На конференцији за новинаре оджаној пред финале чинило се као да су се главни тренер Божидар Јелић и капитен екипе Алкесандар Ђорђевић вратили из будућности где су видели себе с пехаром у рукама. Ни у једном тренутку нису показали или изрекли сумњу у успех у предстојећем мечу. Сматрали су да не постоји могућност да изгубе финале јер су се уздалу у неспорну младост и надолазећи квалитет екипе.
Ипак, десило се супротно. Партизан је и трећи пут у сезони савладао Монархисте. Испоставило се да је искуство црно-белих, које је у појединим моментима с разних страна било и предмед подсмеха, пресудило.
Главни стратег момака с Аде Божидар Јелић смирених страсти и хладне главе, недељу дана од финала, покушао је да разгонетне тајну пораза његове екипе.
– Подбацили су главни играчи. Они од којих смо највише очекивали нису били на нивоу својих игара. Невероватна меланхолија је завладала екипом. Првих пола сата утакмице били смо неми посматрачи. Ништа нисмо играли – започео је излагање Јелић.
– Још увек не знам шта се дешавало с нашим аријером тог дана. Арсић који је у датим ситуацијама обично сигуран у првом полувремену од 11 лопти шутнутих на њега ухватио је само три – није штедео речи критике на рачун својих пулена бивши првотимац Краљевског београдског рагби клуба.
– У том кобном првом полувремену имали смо 15 промашених обарања. Од 47 ракова Партизан је освојио 31 што довољно говори о борбености противника. Једино где смо парирали црно-белима су лопте које су нам испале у напред. Обе екипе су то себи шест пута дозволиле на мечу. С толиким грешкама немогуће је победити утакмицу, поготово не финале Купа кад против себе имати искусног ривала који лукаво користи све ваше пропусте.
Парни ваљак је првих 40 минута решио у своју корист стекавши вођство од 24:0. Рагбисти из Хумске 1 су до паузе постигли два есеја преко Игора Дејановћа и Благоја Јовановског, три казне и трансформацију шутевима Павла Анђелића а врхунац доминације био је дроп гол Ненада Матејића са више од 50 метара. Момци с Аде у том периоду игре нису постигли ни један поен.
У наставку је била готово потпуно супротна прича. Божидар Јелић је направио пар измена које су резултирале променом. У ватру је бацио млађе нараштаје а стабилност у игри обезбедио је најискуснји играч КБРК Владислав Спасојевић.
– Два клинца на крилима одлично су се показали. Били су далеко дисциплинованији у игри. На крају крајева управо су Андреј Бандука и Витор Љубичић есејима постигли једине поене за нас на мечу. Сматрам да је унапређење игре у другом полувремену донео прелазак Владислава Спасојевића на место отварача. Једноставно убрзао је темпо што је нашој екипи одговарло. Андреја Јанковић који то иначе одлично ради, просто није дистрибуирао лопте на прави начин.
Човек који је пре пар сезона преузео улогу главног тренера Краљевског београдског рагби клуба ни у једном тренутку није оспорио победу црно-белих:
– Честитам играчима и руководству Партизана на освојеном Купу. Прказали су апсолутно бољу игри и сасвим заслужено су победили. Утакмица је заиста протекла у правој витешкој борби, фер и коректном надигравању у чему се противник боље снашао.
После критике уследиле су речи охрабрења. Јелић сматра да је његова екипа кадрада да учини више од финала Купа Србије и трећег места у првенству:
– Од сада више нећемо толико акценат стављати на физичку спрему јер је очигледно да момци с лакоћом подносе физички напор. Усредстедићу се на проблем који играчи имају у глави јер је више него јасно да просто не можемо да спроведемо на утакмици оно што беспрекорно радимо на тренинзима. Са пар појачања која нам долазе следеће сезоне ту мислим на браћу Стаменковиће и на неколицину квалитетних момака из јуниорског погона, верујем да ће ова екипа ако не предстојеће онда дефинитвно за две, три сезоне доминирати овим просторма.