Пред Новим Зеландом су сада само три корака за остварење давно зацртаног циља – освајања Светског првенства, коме су домаћини. Први је вечерешњањи а препрека су рагбисти Аргентине који ће сигурно пружити жесток отпор изабарницима Грама Хенрија на терену стадиона Иден парк у Окланду.
Многи су се забринули, па и аутор овог текста, да ли Ол блекси без повређеног Данијела Картера могу да испуне очекивања нације и остатка света који је првржем момцима у црном. Да ли могу да надокнаде несрећни изостанак првокласног отварача који магијом креира убитачне нападе и чаробним шутем решета голове?
У разговору са обичним људима, искреним заљубљеницима у рагби и пријатељима на Новом Зеланду добио сам уеверења да могу. Додатну потврду дала ми је изјава Грам Хенри да има потпуно поверње у у малдог Колина Слејда. Слејд јесте талентован али не квалитета и искуства као Картер. Али ако глани стратег и сами сами Новозелађани верују да Ол блекси могу до тријумфа у финалу, што не би и ја?
Прво, озбиљиније искушење за домаћина Мондијала, ако не рачунамо лагану победу против Канаде, биће Аргенитина. Чисто да подестимо, Пумаси су трећа репрезентација са претходног Светског првенства. Оно што ме брине је управо чињеница, односно навика Аргентинаца да побеђују домаћине светских првенства. То су два пута урадили пре четири године. Победили су Триколоре у групи и поразили их у утакмици за треће место, оба пута у срцу Француске, пред домаћом публиком у Сен Денију.
Ипак, сада су у питању Ол блекси. Можда јесу рањени изостанком Картера, и повредама два крила и аријера Зека Гилфорда (истегнуће ложе), Ричарда Кахуија (истегнуће ложе) и Израела Дага (хематом у миђићу ноге) али звер је најопаснија када је рањена. Простор на позицију крила попуниће његова „маленкост“ Сони Бил Вилијамс а на аријера враћа се искусни и прекањени Мисл Мулиаина који ће против Пумаса постати тек други рагбиста Новог Зеланда који ће одиграти стоту утакмицу за рапрезентацију. Први је постао капитен Ричи Мек Коув који се опоравио од повреде стопала и поново ће бити у строју после паузе против Канаде.
И Аргентина има кардовских проблема. Остали су без чепа трече линије мелеа и заменика капитена Хуана Мартина Фернандеза Лобеа који је повредио колено још у драматичносј победи 13:12 против Шкотске чиме су се Пумаси практично и изборили за четвртфинале. Дошли су на Светско првенство можда без прве звезде тима, рагби Марадоне Хуана Мартина Хернандеза али домаћини су без Данијела Картера. Сада Јужноамериканцима преостаје да се уздају у капитена Фелипеа Контепомија коме недостаје свега пет поена да престигне рекорд чувеног Хугоа Порте који их је у својој каријери постигао 590.
Тешко је за очекивати да Аргентинци могу да изнендае Ол блексе. Чисто сумњам да ће успети да убију игру ривала као што су то радили против Енглеске и у чему су стручњаци. Покушаће на наметну свој стил игре и вероватно ће се ослонити на шутеве из казни. 
Једини су признали да су уплашени пред меч са Новим Зеландом изневши да се свака репрезентација плаши да игра с момцима у црном али да су једино они имали храврости да то признају и изнесу у јавност. Да ли су озбољно то мислили или је у питању класично заваравање противика видеће се вечерас.
Аргентина је једини четвртфиналиста који није успео да постигне више од 90 поена у својој групи док је Нови Зеланд други по броју примљених са 49 иза Француске која је примила 96 поена. Међутим, Ол блекси су рекордери по броју постигнутих поена, укупно 240. Укљижили су и највише есеја 36, 11 више од другопласиране у овом сегменту Аустралије док су Пумаси свега 10 пута положили лопту иза противничке гол линије.
Нови Зеладнд и Аргентина су одиграли 13 утакмица до сада. Пумаси су били најближи тријумфу 2. новембра 1985. године када су извукли реми 21:21 на свом терену у свим осталим случајевима Ол блекси су однели победу. Последњи пут две стране су одмериле снаге у Буенас Аиресу 2006. и гости су били бољи 25:19. Задњи пут када су играли на Новом Зеланду што се десило пре седам година Аргентина је претрпела пораз 41:7.