На седници Управног одбора Рагби савеза Србије одржаној почетком децембра 2010. године поред осталих тачака дневног реда била је и оставка Комесара за развој рагбија Драгана Павловића. Вишегодишњи рагби радник уз кратко образложење своје одлуке, поднео је оставку на функцију коју је Управни одбор Савеза и усвојио. Обавезе које је до сад обављао Павловић, преузели су Недељко Савић и Борко Сомборац.
Драган Павловић рођен је 15. јуна 1961. године у Београду, ожењен је супругом Снежаном с којом има кћерку Јелену. Рагбијем се активно бавио од 1979. до 1996. У том периоду одиграо је укупно 102.утакмице у Партизану, тадашњем Београдском рагби клубу и Сингидунуму, постигао је 18 есеја и једну трансформацију.
За репрезентацију Београда играо је осам пута и по једном за Републичку репрезентацију Србије и Студентску репрезентацију Србије за коју је једном и поентирао. Драган Павловић као играч учествовао је на шест турнира у рагбију седам и постигао четири есеја.
Своје прве рагби кораке направио је Партизану за који је одиграо 14 утакмица до септембра 1980. године када је отишао на служене војног рока у Југословенску Народну Армију. Вративши дуг држави Павловић се вратио у Хумску 1 а већ крајем 1982. прикључио се раду тадашњег новооснованог Београдског рагби клуба. За БРК одиграо је 41. утакмицу а од 1984. па у следећих осам година био је тренер кадетског погона рагбиста с Аде.
У мају 1993. године с групом ветерана БРК учествовао је у поновном покретању Рагби клуба Сингидунум где је свој допринос дао и као и тренер и као играч одигравши 38 утакмица. Од 1996. поред улоге тренера и играча прихватио је функцију председника клуба коју је обављао до 1997. када је Сингидунум започео сарадњу са Центром за негу омладине, деце и одојчади из Звечанске улице у Београду.
Каријеру је наставио у Рагби кубу Жарково као тренер јуниорског а касније и сениорског тима све до маја 1998. године када са бившим играчима Сингидунума и Жаркова оснива Рагби клуб Дорћол.
Драган Павловић је био председник Дорћола од оснивања до 2000. а функцију тренера обављао је до јануара 2004. године.
Рагби судија је постао 1988 године.
Био је тренер јуниорске репрезентације Социјалистичке Федеративне Републике Југославије на Светском првенству за играче до 19 година старости које се одржало 1990. у Италији. Радио је као селектор-тренер сениорске репрезентације Савезне Републике Југославије 2000. и Србије и Црне Горе 2003. године. Као шеф стручног штаба предводио је државни тим на четири званичне утакмице и 12 пријатељских сусрета.
У мечевима које је Павловић водио сениорски национални тим репрезентација није доживела пораз. Имао је учинак од три победе и једног нерешеног исхода. На домаћем терену савладана је Молдавија, Израел и Бугарска док у Модлавији није било победника.
Био је ангажован као тренер младе репрезентације састављене од играча до 20 година старости у периоду од 2003. године до 2006. Водио је Орлиће у Констанци у оквиру групе А на Европском првенству које је се 2004. године играло у Румунији. Од 14 званичних утакмица Павловићеви пулени остварили су четири победе.
Као селектор-тренер 2008. године предводио је сениорску репрезентацију Србије у квалификацијама за Европско првенство у рагбију седам.
Маја 2010. био је задужен као селектор сениорске репрезентације Србије која је учествовала на трећем Меморијалном турниру Лука Марин у Новом Саду, тачније у Ветернику.
Драган Павловић је оставио и неизбрисив траг у рагбију 13. Један је од најодговорнијих за поновно играње „тринаестице“ у Србији после готово три деценије паузе. Био је оснивач Рагби 13 федерације Србије. Био је селектор-тренер сениорске репрезентације Србије 2003. године на Медитеранском купу у Либану. Поред три званичне, водио је Тринаестичаре у још четири утакмице. Испит за судије у рагбију 13 положио је 2000. године. За заслуге у развоју рагбија 13 у Србији 2003. добио је медаљу Француске рагби 13 федерације.
sad mu jos ostaje da osnuje prvi klub australijskog fudbala 🙂