Од оснивања наше асоциације 2010. године редакција Рагби Озона, односно аутор овог текста је био присутан на највећим рагби догађајима како на простору Србије и Балкна тако и Европе и остатка света. Извештавао сам с утакмица данашњих финалиста, односно суботњих и ако треба да нагађам освајаче трофеја, ослинићу се на традицију и прошлост и усудити се да кажем да ће се пехаром окитити Леинстер и Клермон и ако ћу можда паре ставити на њихове ривале.
Током кратке али очиглендно успешне историје Рагби Озона изборили смо се за позицију да будемо сведоци историје репрезентативног и клубског рагбија широм меридијана. Стваравши репутацију и углед који се изгледа више цени и вреднује ван граница Србије, присутвовао сам веома битним утакмицама за витрине клубова који ће се сутра и у суботу борити за европске престоле. Могу констатовати да сам некима био срећа а другима, наравно не.
Почели смо 2010. године. После финала Европског рагби купа у Паризу отпутовао сам Марсеј где су се у мечу за титулу освајача Челинџ купа борили Кардиф Блузси и Тулон.
Тек после пута од Града светлости до град где је убијен владар Краљевине Југославије Александар Карађорђевић, који је чувени француски Те Же Ве превалио за три сата и 13 минуа а ради се о раздаљини од 862 километара, сам схватио колико су возови у Србији невероватно спори, да не кажем бескорисни.
Момци из велшке престонице су били успешнији, освојивши први интернационални трофеј тријумфом 28:21 док су Џони Вилкинсон, Тана Умага и екипа с Азурне обале напустили терен стадиона Веледром погнутих глава. То је био почетак пута зацртан од власника Тулона, милионера Мурара Буђелара ка стварању европског великана од екипе која је до пре пар година до тада играла у другој француској лиги Про Д 2. Већ прекосутра ћемо гледати Тулон у мечу за шампиона Европског рагби купа.
Несрећа Тулону.
По повратку у Париз, поново Те Же Веом коме је тог пута требало три сата и три минута за 862 километара, био сам на Стад Франсу у Сен Денију где је Клермон играо своје 11 финале француског првенства. Због пораза у свим претходних десет Жута подморница је била синоним за баксузлук. Играли су четврто финале за редом против Перпињана који их је годину дана раније победио у мечу за шампиона Француске 22:13.
Чисто смумњам да било због мог присуства али ја ћу то тако сада интепретирати, Клермон је коначно постао шампион земље Галских петлова, освојивши за сада једину титулу првака Топ 14 тријумфом 19:6 против Каталонаца.
Срећа Клермону.
Годину дана касније представљао сам Рагби Озон на финалним мечевима играним у Кардифу. У одлучујућој утакмици Челинџ купа копља су укрстили Стад Франс и Харлеквинси. У свом првом покушају осваја пехара у другом по квалитету клубског такмичења Старог континента, а трећем финалу обзиром да су 2001, и 2005. играли финала Европског рагби купа, Парижани су поклекли. Квинси су их савладали 19:18 и трећи пут у историји подигли исти трофеј.
Несрећа Стад Франсу.
Дан касније, 21. маја 2011. на стадиону Миленијум у Кардифу за европски престол у легендарном мечу борили су се Нортхемптон Сеинтси и Леинстер. Момци из Даблина су губили на полувремену 22:6 и наслућивала се катастрофа Ираца.
Поново, чисто смумњам да је моје присуство било узрок томе али ја ћу то тако сада констатовати, Леинстер је после паузе изашао из свалчионица као са потпуно други тимом, играо одлично, начинио фантастичан преокрет, победио Светце из Нортхемптона 33:22 и освојио трећу титулу шампиона Европе у периоду од четири године.
Срећа Леинстеру.
Да се вратим на почетак приче. Ако је судити на основу прошлости, односно по оним утакмицама на којима сам био присутан, данас ће у финалу Челинџ купа победити Леинстер док ће у све француском финалу Европског рагби купа успешнији бити Тулон.
Наравно, ову, као и претходне констатације везане за предвиђања и закључке око победника утакмица не треба схватати озбиљно али ако се кладите и уложите новац вођени мојим прогнозама и добијете опкладу, врло радо ћу са Вама попити пиво, у супротном – не кривите ме. Нико Вас није терао да ме слушате. Углавном, уживајте у одличном европском клубском рагбију који нас очекује за дане викенда.
Јован Бајић