Време трећег Бледислоу куп тест меча између Ол блекса и Валабиса који ће бити последња утакмица пред турнеју светских шампиона по северној хемисфери у оквиру Новенбатских тест мечева се ближи. У суботу увече по локалном времену Нови Зеланд ће се опростити од домаће публике на терену стадиона Форсит Бар у Данидену против најљућих ривала у сусрету за трофеј који су већ освојили у оквиру Рагби првенства, односно Купа четири нације који се игра практично из комерицијалних разлога чиме и нема неки превелии такмичарски значај. Али да то баш и није тако и да је љубитељима рагбија на Аотеарои изузетно стало до било ког сусрета који играју њихови љубимици, догазали су грађани Данидена дочеком изабраника Стивена Хенсона на аеродрому.
Полазивши на пут ка југ јужног острва на извештавање са поменуте утакмице али и са полуфинала Чемпионшип дивизије ИТМ купа, нисам имао представу ко ће ми бити сапутници у авиону. Мада, можда сам и могао да наслутим јер док сам чекао у Велингтону после лета из Палмерстон Норта да преседнем за Данедин, видео сам Лиама Месама, Ерона Крудена, Бродија Реталиа, Таверу Кер Барлова и Сема Кејна, првотимце Чифса, франшизе из Хамилтона која је успела да одбрани титулу шампиона Супер 15 рагбија почетком августа, како пролазе треминалом.
Док сам стигао да дохватим фото апарат из ранца, већ су прошли поред мене. Није ми било тешко, нити срамота да потрчим за њима и да их замолим за фотографију. Ерон Круден ми је био најближи. Уз осмех је пристао да се сликамо а фотограф нам је био Броди Реталик којег сам тек када је узео апарат у руке препознао јер је носио наочаре. Срећом на време сам добацио о коме се ради и ословивши га именом, љубазно сам му се захвалио. Нажалост, док сам сређивао слику у једном од најпростијих програма баш сам је „средио“ тако да ћу морати отварача који се наметнуо као прва замена Данијелу Картеру следећом приликом поново да замолим за услугу.
- ЧИФСИ СЕМ КЕЈН, БРОДИ РЕТАЛИК, ЕРОН КРУДЕН И ЛИАМ МЕСАМ ПРОЛАЗЕ ТЕРМИНАЛОМ АЕРОДРОМА У ВЕЛИНГТОНУ
Коначно када је почело укрцавање за Данениден после одлагања јер су се још увек биле видиљиве последице урагана који је дан пре тога погодио Велингтом због чега су сви вечерњи летови из престонице били отказани и тиме пореметили целокупан рад аеродрома, шок!
Улазећи у авион једна старија Маорка ми се веома љубазно и уз велики осмех одбарила речима да зна где и на какав догађај идем показијавући руком на сребрну папрат на горњем делу тренерке Ол блекса коју сам носио. Помислих, уреду, и није тешко да било ко претпостави куда би неки, у овом случају, навијач најбоље репрезентације света могао да се намери летом ка граду где ће се за који дан састати Нови Зеланд и Аустралија јер сам апсолутно био убеђен да не зна да се бавим новинарством, али ми није било јасно зашто је толико била расположена док ми није рекла да ћемо летети са целим тимом Новог Зеланда.
Прво, неверица, затим се осмех од увета до увета преселио и на моје лице када сам видео да два реда иза мене седе Ден Колс, Даније Картер, Чарли Фаумуина, Стивен Луатуа, Чарлс Пиутау, Кевин Меаламу, повратник у репрезентацију Пири Випу и Тони Вудкок док је остатак тима ушао касније у предњи део летелице. Увидео сам да нисам био једини одушевљени путник ненаданим сапутницима. Било ме је срамота да устанем и видно да их фотографишем јер никог нисам видео да исто ради мада, или су то урадили раније или су једноставно навикли на присуство највећих звезда светсог рагбија, у шта чисто сумњам.
- С ОЛ БЛЕКСИМА У АВИОНУ: у друштву Чарлија Таумуфине и Данијела Картера
Нисам могао да одолим а да ипак не питам по слетању Катера и Фаумуину који су ми били најближи, да се фотограшишемо, на шта су без трунке поговора пристали. Од путника који је седео ред испред мене замолио сам да овековечи моменат. Излазивши из авиона видео сам Џо Локија, медија менаџера Ол блекса којем сам се полу неприметно јавио. Пружио ми је руку, руковали смо се. Препознао ме је јер сам му се представио у Кардифу, после Единбурга а пре кобног Лондона на јесен прошле године, рекавши му ко сам, кога представљам и чиме се бави Рагби Озон.
Џо Локи је био одушевљен том чињеницом јер готово једини у региону промовишемо рагби али исто и указујемо да лоше ствари које се дешавају у нашем спорту, у земиљи и оружењу и дефинитвно сам био једини новинар са Балкана на тим мечевима. Вероватно ме је препознао јер смо разменили поздраве и коју реч на последњем тренингу Ол блекса пред утакмицу са Јужном Африком у Окланду одале сам извештавао по самом доласку на Нови Зеланд.
Када сам изашао на терминал сватио сам шта се спрема мајсторима рагбија и зашто их је капетан лета замолио да остану у летелици док сви не изађу. У холу на спрату да домаће летове их је чекао чопор деце, дечака и девојчица, у школским униформама, постројени у формацију за Хаку, окружен новинарима и телевизијским екипама. Када је први репрезентативац крочио, клинци али они мало старији започели су традиционални плес Маора. Први се појавио Бауден Барет.
- ОДБОР ЗА ДОЧЕК: школарци дочекују Ол блексе
Прошао је поред новинара и упутио се ка излазу али када је чуо стихове Хаке одмах је застао. Појављивали су се и остали Ол блекси изненађеним и затечени виђењем. Полако су се поређали један поред другог, окренути лицима ка школарцима и прихватили сличан изазов који они постављају пред све противнике широм света.
Сви су муком и са одушевљењем пратили децу која се пред својим идолима представљају Хаком. И Ол блески су били импресиониран, једноставно, човек пред таквим призором, не може да остане равнодушан. На мене је посебан утисак оставио детаљ којим ми се још једном потврдило да људи на Новом Зеланду с пажњом воде рачуна једни о другима. У првом реду школараца био је дечак у инвалидким колицима коме хендикеп апсолутно није представљао проблем да исто енергично као и остали изведе Хаку.
Извевши плес, изазивачи, као што и традиција налаже, остали су на својим местима али и репрезентативци. После пар тренутака било је јасно да деца неће попустити пред својим љубимцима и светским шампионима. Одлучно су, као и Ол блески, стојали у месту. Тренутак који је претио да дуго потраје прекинуо је учитељ деце Хонгием, традиционалним маорским поздравом додиривањем чела и чела и носа и носа две особе што представља да дошљаци, у овом случају Ол блекси, то више нису, већ да су део земље у коју су дошли.
- С МА` АОМ НОНУОМ
Могу само да замислим емоције младежи која је обрадовала „придошлице“. Ретко коме се пружа шанса у животу да изводих Хаку пред рагбистима Новог Зеланда који су је пронели широм светом и тиме постали препознатљиви где год да се појаве. Огромна је била част за ученике Данидена да се ратничким плесом представе самим Ол блексима да их неко, изненада на такав начин обрадује.
Када се завршио импресивни догађај, успео сам да се фотограшишем и са Ма` аом Нонуом и Израелом Дагом на покретним степеницама ка приземљу и излазу док ме је гризла савест јер сам можда некоме од деце ускратио могућност да учине исто. Али ти малишани, ако сам им уопште однео могућност да се сликају репрезентативцима, сигурно ће је имати још много пута током свог живота на Новом Зеланду.
- ГАЈДАШИ ИСПРАЋАЈУ ОЛ БЛЕКСЕ СА АЕРОДРОМА У ДАНИДЕНУ
Међутим, ни ту није било краја изненађењима јер је их дочекао гајдашки оркестар града Данидена. Наравно, све поново повезано са традицијом јер су први доесељиници у данашњи даниден били Шкоти. Из истог разлога се и Супер рагби франшиза базирана у Данидену зове Хајлендерс и грб јој је лик који изузетно подсећа на Вилијама Воласа.
Толико о мечу који „практично“ нема такмичарски значај што је апсолутна неистина јер да Новозеланшани и Озији играју кликере, и тај догађај би привукао велику пажњу. Поједини (многи) Кивији кажу:
– Навијам за Нови Зеланд и за све остале који играју против Аустралије.
Јован Бајић