Протеклог викенда у Смедереву је одржан трећи турнир Првенства Србије у рагбију седам. Победник је био најуспешнији али нажалост у конкуренцији свега и само три екипе. Челници Гвоздене тврђаве, организатори турнира и рагби јавност Србије, питали су се зашто се нису појавиле и остали тимови на званичном такмичењу државе у олимпијској дисциплини. У потрази за одговорм редакција Рагби Озона контакактирала је оне клубове који нису дошли на Годомиско поље и тиме осиромашиле српску седмицу.
Првенство у рагбију седам планирано је да се одржи кроз четири једнодневна турнира и ако је могло, као што је би случај у неким од претходих годна, да се све заврши за један дан. Овом одлуком очигледна је била намера да се „седмица“ развије и унапреди.
Међутим, као да домаћи клубови немају интересовање и разумевање за дисциплину која ће вратити рагби у породицу олимпијских игара у Риу Де Жанеиру 2016. У Смедереву су се поред домаћина појавила само два клуба. Браниоц титуле Победник и Крушевац који је и поред чињенице да је пред почетак пролећног дела сезоне одустао од Првенства Србије у рагбију XV дошао у Смедерево.
Само по себи намеће се питање зашто и остали клубови нису послали своје представнике у престолницу Ђураћа Бранковића. Просто је невероватно да Партизан и Краљевски београдски рагби клуб који спадају у сам крем српског рагбија нису могли да организују десет играча који бих представљали. Вероватно да је то могла и Војводина да уради па чак и Динамо који попту Крушевца није имао снаге за други део Првенства у „петнаестици“.
У Партизану су били искрени и отворени. Капитен Парног ваљка и генерални секретар клуба из Хумске 1 Марко Млосављевић није крио разлоге не одласка у Смедерво.
– Једноставно нисмо имали људе у тренажном процесу. Већина од њих вуче одређене повреде. Крај је сезоне а обзиром да смо аматери, играч су се више окренули себи и својим породичним и пословним обавезама. Наравно да је Партизан могао да скупи десет играча који би отишли у Смедерево али питање је какв би они учнак тамо остварли и да ли би он био у складу са репутацијом и реномеом клуба – рекао је Милосављевић.
У Краљевском београдском рагби клубу који је до сада редовно учествовао на свим дешавањома и чији играчи поред оних из Победника чине репрезентацију Србије у рагбију седам, нису желели званично да коментаришу не долазак у Смедерево. Монархисти су исти дан када се играо турнир у Смедерву били на сличном дешевањау међународног карактера за млађе категорије у Дервенти. Једина званична информација из клуба с Аде Циганлије је чврсто уверење да ће учествовати на последњем, четвртом турниру Првеснтва Србије у рагбију седам.
Рагби клуб Жарково огласио се пред само одржавање турнира дописом у коме су обавестили организаторе и Рагби савез Србије зашто нису учествовали.
У допису Жаркова који је без потписа стоји:
– Екипа Баклански комарац Жарково није добила позив за турнир у прописаном року 72 часа пре почетка такмичења те сходно Правилнику о одигравању утакмица Рагби савеза Србије неће доћи на такмичење и тражи да се њене утакмице региструју службеним резултатом у њену корист.
Напомињемо да је организацијом турнира Првенства Србије у рагбију 7 дана 25.06.2011. (субота) у Смедереву од стране такмичарског органа РСС прекршена одлука која је донесена на заједничком састанку клубова РСС и такмичарских органа РСС одржаном 20.08.2010. у Београду.
Тада је једногласно донешена одлука да се сениорска такмичења РСС у сезони 2010/2011 играју искључиво недељом изузев ако се сами учесници о томе не договоре једногласно.
Напомињемо да је та одлука донешена због регуларности такмичења јер велики број сениорских играча по клубовима има суботом радне и факултетске обавезе, те би стога екипе суботом играле у окрњеном саставу или не би имали довољан број играча за наступ, што би опет довело у питање регуларност сениорских такмичења у Србији.
Изгледа да је такмичарски орган РСС (у оставци) на крају свог мандата још једном доказао своју безобзирност и лицемерност када су у питању интереси рагби спорта у Србији.
Горан Поробић првотимац Војводине који уједно врши и улогу председника клуба образложио је зашто Новосађани нису одпутовали у Смедерево:
– Клуб је генерално у тешкој ситуацији. Као и држава, у великој смо економској кризи. Остали смо без средстава а и расположење међу играчима је на ниском нивоу што је све укупно резултрало нашим не доласком. Није у питању рагби седам и Смедерево. Шта год да се дешавало Војводина нажалост, не би била у стању да испрати тај догађај. Због стања у којем се налази клуб нећемо бити у ситуацији да присуствујемо ни на последњем турниру. Надамо се неким бољим временима за рагби у Новом Саду и Србији уопште – изјавио је први човек Војводине.
Динамо је слично Крушевцу иступило из сениорског такмичења у другом делу сезоне а деђаДушан Мрвош председник клуба из града са обала Дунава и Тамиша изнео је став поводом последњ дешавања:
– Разумемо незадовољство руководства Гвоздене тврђаве. Драган Павловић је у праву што се тиче неких ствари али Динамо, обзирм да се не такмичи у сенорској конкуренцији, не жели да коментарише дешавања у којима не учествује. Ми смо тренутно у фази реструктуирања. Због тренутне ситуације у клубу нећемо доћи ни на последњи турнир али се надамо да ће моћи да се рачуна на нас од следеће сезоне.
Рагби клуб Крушевац одустао је од борбе у Првенству Србије у рагбију XV aли се зато појавио у Смедереву на „седмици“ и огласио се после тирнира. У мејлу секретара клуба Славише Миленковића стоји:
– Поштовани рагби пријатељи,
Рагби клуб Крушевац изражава жаљење што су на турниру Првенства Србије у Рагбију 7 у Смедереву учествовале само три екипе.
Нажалост, ова тужна чињеница, као и податак да је укупно пет клубова имало своје екипе на сва три турнира Првенства Србије у Рагбију 7 у сезони 2010/2011 довољно говори о односу према Рагбију 7 у нашој организацији.
Рагби савез Србије је, вероватно, једина национална рагби асоцијација у Европи која није препознала Рагби 7 као моћно оруђе за развој рагби спорта и након што је Рагби 7 уврштен у програме Олимпијских игара 2016. и 2020.године.
У најбољем случају интересовање за Рагби 7 се завршава на организовању и активностима сениорске Рагби 7 репрезентације. У односу на ситуацију од пре две године када је тадашњи Комесар за развој и буквално „ловио“ по улици играче који треба да играју за национални тим барем је у овом сегменту направљен велики напредак.
Неадекватан однос према Рагбију 7 види се на више примера:
– Мали број турнира који се рачунају за Првенство Србије (само 4)
– Лош распоред турнира (два на почетку сезоне, када су екипе окупиране припремама за сезону у Рагбију XV, два на крају сезоне, уместо да такмичење буде организовано на приницпу Серије, у периоду крај априла – крај августа у једној календарској години, организовање турнира у Рагбију 7 истог викенда када и утакмице Првенства Србије у рагбију XV… )
– Промене термина турнира (првобитно је било предвиђено да трећи и четврти турнир буду организовани 12. и 19.јуна да би средином маја термини, због накнадно убачених обавеза репрезентације, били промењени на 25.јун и 3.јул)
– Слаба комуникација на релацији РС Србије – клубови а везано за учешће на турнирима Првенства Србије у Рагбију 7,
– Инсистирање на такмичењима за које не постоје предуслови (заказивање првенства сениорки иако само РК Крушевац има више од седам регистрованих играчица сениорског узраста…)
У протеклих неколико година Рагби клуб Крушевац је дао низ конструктивних предлога за унапређење и употребу Рагбија 7 у оквиру активности Рагби савеза Србије али, нажалост, ти предлози нису наишли на адекватан одзив и реакцију.
Након фијаска на претходна три турнира Првенства Србије у Рагбију 7 (што се тиче броја учесника) поставља се и питање има ли смисла организовати четврти турнир заказан за 3. јул када је, готово извесно, да ће на њему учествовати три или четири екипе?
Слажемо се са нашим спортским пријатељима из Смедерева у томе да комплетну организацију турнира треба подићи на много виши ниво. Но, без обзира на уложене напоре у организацији турнира и обезбеђивању квалитетних услова, сам турнир неће имати смисла уколико број учесника буде минималан.
Сматрамо да је у свим организацијама рагби спорта у Србији, од руководства националног Савеза до клубова, потребно да се драстично промени однос према Рагбију 7 и да јасно кажемо шта желимо од Рагбија 7. Тек након тога можемо очекивати већи број учесника на турнирима у олимпијској верзији рагби спорта и напредак.
На крају, желимо да честитамо свим члановима Рагби 7 репрезентације Србије на успесима на турнирима у Порденони и Београду. Желимо им да такав резултат понове и на Првенству Европе у Риги.
По свему судећи, не само рагби седам, него рагби у опште у Србији сусреће се са многим проблемима и потешкоћама. Обзиром да је сезона при крају, сада је можда најбољ тренутак да се сви који представљају нешто у рагбију у нашој земљи запитају где и куда нас све ово води. Крајњи је тренутак да се забораве све клубске несугласице и размерице и да се заједничким снагама коначно крене у правцу унапређења српског рагбија на свим нивоима.